Različitosti u svakom aspektu uzbudljive su same po sebi, a posebno kada se tiču privlačnosti, seksepila i tog famoznog „sviđanja”. Kako precizno možemo utvrditi zašto je neko „fatalan” po nas? Ne možemo. A zašto ne? Pokušaćemo da vam odgovorimo na to pitanje.
Kako započeti raspravu jednog subotnjeg popodneva koje provodimo kraj televizora sa prijateljima? Spomenućemo jednog glumca ili glumicu u filmu koji gledamo i reći ćemo kako je taaako seksi! Sačekaćemo par trenutka i stvari će krenuti da se odvijaju. Neko će se u potpunosti složiti, neko će nas pogledati u čudu, dok će neko reagovati kao poparen! Zašto dolazi do sukoba mišljenja? U odgovor na ovo pitanje prste su uplele evolucija, biologija i sociologija.
Privlačnost se „nanjuši”
Biološki faktor objašnjava feromone kao jedinstvene čestice koje svaki čovek ispušta i kojima „zrači”. Feromoni su male udice koje bacamo sasvim spontano, a svako ko se za tu udicu upeca kompatibilan je sa našim feromonima.
Takođe, miris naše kože, koji je čista posledica naših gena, često doprinosi našoj privlačnosti. Pored toga, biologija je skrenula pažnju i na raspoređenost masti u telu, odnosno građu osobe,n koja takođe doprinosi privlačnosti jedne osobe. To je ono što bismo u svakodnevnom govoru nazvali „zgodnoćom”.
Umete li da zapalite vatru? (doslovno)
Interesantno je to kako su ljudi sa proporcionalnijim telom i simetričnim licem privlačniji. Zašto?
Evolucija ima svoje odgovore kada je reč o ovoj temi. Naši preci su seksepilnim smatrali snagu, spremnost i sposobnost za preživljavanje. Privlačnost se ogledala u tome da li će muškarac uloviti večeru i kako će je žena pripremiti.
Teško da će nas danas oboriti sa nogu neko ko bi nam napravio plašt od krzna neke životinje, ali instinktivno biramo one koji nam odaju utisak sigurnosti. Setite se ovog interesantnog podatka svaki put kada čujete prijateljicu da kaže: „Meni nije bitno da li on ima, bitno mi je da je sposoban da stvori.”
Evolucija nam se ruga i kada kažemo ono čuveno „izgled mi nije bitan”. Možda i nije na najpovršnijem nivou, ali daleko od toga da se možemo uzdići od instinktivnih poriva. Primera radi, naše „šesto čulo” smatra da asimetričnost lica govori da je osoba preživela određeni stres tokom detinjstva ili mlađih dana i nije bila dovoljno jaka da se na nju to ne odrazi. Već smo rekli kako je snaga ono što nas privlači, tako da će ovakva osoba biti okarakterisana kao manje privlačna.
Sindi Kraford se ne bi našla na Botičelijevom platnu
Najzanimljiviji faktori su socijalni faktori. Oni daju mašti na volju i potvrđuju svaki naš argument. Kako je to moguće? Jednostavno je, ako izuzmemo biologiju i određene urođene nagone, otkrićemo da ideja o privlačnosti potpada pod različite uticaje. Seksepil se ne ispoljava isto u različitim kulturama, državama i narodima.
Ideal lepote se menjao kroz istoriju. Tako današnje vitke lepotice sa modnih pisti ne bi bile inspirativne renesansnim slikarima, koji su lepim ženskim telom smatrali telo sa oblinama.
Menjanje ideje o lepoti svakako se jasnije izražava na pripadnicama lepšeg pola. Možda upravo zbog tog epiteta. Kao da je on sa sobom doneo breme konstantne potrage za lepotom i njenim preoblikovanjem. Da li to znači da je muškarcima lakše? Sumnjamo! Oni imaju svoju bitku koju svakodnevno vode. I oni su dobili svoje breme – epitetom da su jači pol!
Ivana Živkov