Izraz „loš partner” ne podrazumeva uvek isto značenje, ali da bismo i naša deca i mi stekli iskustvo kojim ćemo odrediti šta ovo znači, potrebno je vreme. Zašto je i pogrešan izbor važan za proces odrastanja otkriva psiholog Sloboda Katanić.
Vaš tinejdžer se prvi put do ušiju zaljubio u nešto stariju devojku, koja živi sama ili sa cimerkom, radi u kafiću/kafani/klubu, već drugi put „pada” razred, puši, ozbiljno pije i od svog momka, a vašeg ljubljenog sina, očekuje da prespava kod nje u toku radne nedelje, pa nekad i da ne ode u školu jer, zaboga, ona radi sutra tek drugu smenu.
Prirodno je da se brinete u ovakvoj situaciji i da razmišljate kako da iz situacije dete izvučete dok nije ozbiljnije zaglibilo, ali ne možete ni da skupite hrabrost da detetu ukažete na problem.
Pogrešni izbori kao deo odrastanja
Psiholog Sloboda Katanić kaže da roditelji ne moraju uvek potpuno da se slože sa svakom odlukom koju njihovo dete donese: „Isto tako im se ne mora sviđati ni detetov izbor partnera. Za zaljubljenost u tinejdžerskom dobu karakteristične su „ružičaste naočare”, podseća psiholog.
Ipak, ona ukazuje da je za emotivno sazrevanje potrebno vreme, ali i iskustvo u donošenju odluka kako dobrih, tako i loših: „I sami tinejdžeri kada odrastu će biti svesni svojih loših odluka, ali loše odluke i pogrešni izbori emotivnih partnera su deo odrastanja i emotivnog sazrevanja.”
„Loš partner” ne znači svima isto
Kako je odrednica „loš partner” vrlo širok pojam, i različiti roditelji za tu sintagmu imaju drugačije kriterijume. Psihologa Slobodu Katanić smo pitali za ono što uobičajeno potpada pod ovu kategoriju, a vi nam u komentarima navedite šta smatrate „lošim partnerom” za vaše dete. Potrudićemo se da na sve vaše komentare pronađemo odgovore na pitanja kako detetu ukazati na konkretan problem partnera i izvući ga iz takvog odnosa.
„Ukoliko se pod lošim izborom partnera smatra da je partner značajno stariji od tinejdžera ili da je ponašanje partnera rizično po zdravlje i život deteta, roditelji zabrinutost treba da iskažu direktno, uz jasno objašnjenje razloga zabrinutosti i da detetu daju do znanja da su tu ukoliko bude imalo bilo kakvih problema i nedoumica”, toplo savetuje Sloboda.
Umesto optužbi, naučite da slušate
Ona daje i konkretan recept: „Razgovor započnite mirno, nemojte paničiti i nemojte ih kriviti za ono što se dešava i za odluke koje su doneli”.
„Kaže da je najvažnije da ih slušate i pustite da vam se povere onda kada budu spremni. Rečenica ‘Da li želiš da pričaš o tome?’, kao i ‘Ako budeš želeo/la da pričaš, tu sam’, znače mnogo”, precizna je Sloboda.
Nadalje, ona savetuje: „Razgovor fokusirajte na nezdrava i disfunkcionalna ponašanja, a ne na optuživanje partnera, jer se onda vaše dete može fokusirati samo na odbranu partnera”.
Kada sami ne možete da se izborite sa svim problemima koje nosi odrastanje vašeg tinejdžera, treba da pružite detetu opcije kao što je odlazak kod psihologa, u savetovališe ili zvanje call centra za pomoć.
Ivana Živkov