Jak želudac i nos potrebni su vam da biste probali pojedine sireve. Belgijski limburger se oseća kao smrdljive noge, rokfor buđa zahvaljujući plesni sa rodoslovom, dok je pirotski domaći delikates. Koje sireve još niste probali?
Sirevi predstavljaju regione i gradove i upravo im poreklo daje tu jedinstvenu notu i ukus gastronomskog putovanja.
Francuzi vole to meko
Bri i kamember su veoma slični sirevi poreklom iz Francuske, a nazive su dobili po mestu porekla. Ovi mekani sirevi imaju veoma kremastu teksturu. Korica im je tvrda, a unutrašnjost skoro tečna, pogotovo kod kamembera. Savršeni za doručak i slažu se uz vino.
Bri se služi na sobnoj temperaturi, a kao dodatak uz vino obavezno ide bez korice. Korica je na ovom siru nastala zahvaljući plesni, pa može da pokvari ukus vina.
Probajte i reblašon, sir čija proizvodnja datira još iz srednjeg veka. Zbog poreza u naturi, tačnije uzimanja dela mleka od seljaka, Francuzi su se dosetili da krave ne izmuzu do kraja, a dan nakon odlaska poreznika uzimali su preostalo mleko i pravili sir.
Buđ je pokazatelj kvaliteta
Rokfor je najpoznatiji buđavi sir i jedan od najukusnijih. Sazreva u pećinama u okolini istoimenog gradića, a u njega se dodaje buđ posebnog soja čije se poreklo prati. Legenda kaže da je pastir zaboravio komad sira u pećini jureći za lepom devojkom. Kada se vratio nakon nekog vremena, našo je ubuđali komad, koji je pojeo, i otkrio je neverovatan ukus.
Pored popularnih buđavih sireva, veoma poznat je i danski plavi sir, odnosno sir sa plavom plesni. Nastao je po uzoru na francuski, ali se kvalitetom popeo na vrh gastronomskih listi.
Britanski parnjak ovim sirevima je stilton, koji možete naći i bez buđi. On se proizvodi u strogo kontrolisanim uslovima, a recept se krije kao državna tajna.
Italijanska gorgonzola je etablirana kao jedan od najpoznatijih sastojaka italijanske kuhinje. Probajte ga i zasebno, nećete se pokajati.
Šta smrdi, to i valja
Limburger je belgijski polutvrdi sir. Starenjem ovaj sir dobija na kvalitetu, ali i na mirisu. Tačnije, većina ovo definiše kao smrad nogu. Ukoliko prevaziđete inicijalno gađenje, čeka vas neverovatan ukus.
Proizvodnja ovog sira je zastupljena i u Nemačkoj. Malo je tvrđi, a u našim supermarketima ga je moguće kupiti sa dodatkom različitih začina: biberom, ljutom paprikom i pivom.
Vino i u siru
Dodavanje alkoholnih pića u sireve veoma je često u tradicionalnoj mlekarskoj prozvodnji sireva. Francuzi dodaju konjak, italijani prave sir sa penušavcem prosekom, dok je, pored čedar sira, britanski najbolji sir crveni vindzorski sir, koji boju dobija od vina.
Holanđani prave odlične začinjene i dimljene sireve, pa je njihov crveni pesto sir za preporuku. Začinjen, ali prijatnog mirisa i ukusa.
Kada se pomenu italijanski sirevi, svakako se prvo pomisli na mocarelu, a zatim na parmezan. Međutim, njihov rođak s juga, pekorino, smatra se vrhunskim delikatesom. Ovaj sir se pravi od ovčijeg mleka sa Sardinije. Slične je teksture i tvrdoće kao parmezan, ali intenzivnijeg mirisa i ukusa. Što je stariji, to je bolji.
Tradicionalni ukus Srbije
U nematerijalnu kulturnu baštinu Srbije uvršten je i pirotski kačkavalj: ovčiji, kravlji ili „mešanac”, koji se pravi po istom prinicipu kao i pre 200 godina. Posebnost ovog sira je podneblje, preciznije, pašnjaci Stare planine, koji su glavni izvor hrane za životinje koje daju vrhunsko domaće mleko.
Majstori koji se i dalje obučavaju u pirotskoj mlekarskoj školi kačkavalj prave ručno, u drvenim baskijama. Zatim se sir prebacuje u kalpu i odlaže na zrenje.
Karkterističan je bogat i jak ukus mleka, a sam sir je punomasan. Stoga je sa oznakom geografskog porekla na trpezama širom sveta rame uz rame sa pomenutim svetskim mlečnim rođacima.
Nemanja Kranjc