Mnogi ljudi svoju sklonost ka gojenju pripisuju usporenom metabolizmu. Šta to zapravo znači? Većina misli da je metabolizam u uskoj vezi sa varenjem, što je zabluda.
Stručnjak za sport i fizičku aktivnost dr Vladimir Mrdaković u „e-MISIJI” linkTV-a objasnio je sve nedoumice oko metabolizma i u kakvoj su vezi metabolizam, kilogrami i geni.
Usporen i ubrzan metabolizam
Osnova svega je bazalni metabolizam, koji je kod svakog drugačiji. „On predstavlja energetski rashod tokom 24 sata u uslovima u kojima čovek ništa ne radi. Dakle, reč je o utrošku energije na osnovne vitalnih funkcija, kao što su disanje, krvotok, varenje i slično”, kaže dr Mrdaković. Jednostavno rečeno, bazalni metabolizam je potrošnja energije tokom jednog dana a da se ne uzme u obzir bilo koja fizička aktivnost.
Iako sporiji metabolizam može biti nasledan, on ne može biti jedini razlog za gojaznost, ali ga je moguće ubrzati. „Mnogo drugih faktora tu postoji da bi neko bio sklon gomilanju masnih naslaga; zbog toga je važno utvrditi metabolički indeks pre početka skidanja kilograma kako bi se znalo na šta posebno obratiti pažnju”, savetuje dr Mrdaković.
Kako najlakše ubrzati metabolizam
Proces trošenja energije, kada je u pitanju sam organizam, uvećava se većim utroškom kiseonika. Ono što je cilj kod osoba koje imaju usporen metabolizam jeste da počnu da unose više kiseonika, što se postiže treniranjem i adekvatnim vežbama. Utrošak veće količine kiseonika pravi veći utrošak energije i u nekom kontinuitetu praktično dovodi do ubrzavanja metabolizma, odnosno povećanja potrošnje energije.
Kako sačuvati taj nivo ubrzanja metabolizma i koliko je važna upornost, saznaćete ako pogledate epizodu „e-MISIJE” posvećenu ovoj temi.