Retko ko danas može da zamisli svoj dan bez interneta i društvenih mreža. Često viđamo bebe koje su još u kolicima, a već drže pametne telefone u rukama i gledaju sadržaje na YouTubeu. Gde je granica upotrebe i zloupotrebe interneta i da li je potrebno postaviti ograničenja?
Dve strane neta
Internet i društvene mreže olakšavaju život, posao i komunikaciju, ubrzavaju protok informacija, lako dovode do novih poznanstava. Sve je više stvari koje ne možemo da zamislimo kako bi funkcionisale da nema neta.
Sa druge strane, na mreži svako vrlo lako može postati žrtva verbalnog nasilja ili širenja lažnih vesti, finansijskih prevara. Ono što se takođe uočava kao problem jeste da neki ljudi, usled prekomerne upotrebe interneta i društvenih mreža, počinju da zanemaruju druge aspekte života, kao što su porodične i radne obaveze, socijalne relacije i zdravlje.
Zavisnost od interneta
Iako je zavisnost od interneta prepoznata kao psihički poremećaj, još nije uvrštena na listu bolesti. Stručnjaci ukazuju da su potrebna dodatna istraživanja da bi se došlo do konačnog zaključka da li ovaj poremećaj može da se deklariše kao mentalni. Osim zanemarivanja drugih aspekata života, kažu da je karakteristično kod ovih osoba da im ograničen pristup internetu izaziva osećaj teskobe i depresivnosti.
Psiholog Dobrinka Kuzmanović sa Fakulteta za medije i komunikaciju objašnjava u emisiji „Pažnja, pažnja” kako prepoznati da je vreme da reagujete i kada svom detetu da ograničite vreme provedeno na mreži.