Da li vam se ikada desilo da ne možete da pronađete ključ u kući ili da ne znate gde ste ostavili naočare? To je vrlo čest problem, jer većina ljudi doživljava trenutke gubitka pamćenja koji se ne mogu pripisati starosti. Razlozi mogu biti mnogobrojni i mogu ukazivati na manje ili veće probleme.
Svima nam se dogodilo nešto poput onoga: „Zašto sam došao u ovu sobu?” ili „Htela sam nešto da vam kažem, ali sam zaboravila.”
Povremeni gubitak pamćenja ne mora uvek da bude razog za brigu, ali ako primetite da se epizode kratkotrajnog zaboravljanja ponavljaju često ili da ometaju vaše svakodnevne aktivnosti, preporučuje se poseta lekaru.
Postoji mogućnost da se problem reši lako primenom određene terapije ili promenom pojedinih životnih navika, ali ako je uzrok ozbiljniji, što ranije otkrijete problem, veća je mogućnost da pronađete rešenje i da se izlečite.
Ima mnogo razloga koji dovode do toga da zaboravljate stvari. Saznajte koji su to lakši, a koji zabrinjavajući uzroci gubitka pamćenja.
Hajde da najpre počenemo sa jednostavnijim uzrocima:
- Alkohol – najpoznatiji uzrok gubitka pamćenja
Kada se alkohol unese u organizam, njega dalje procesuira jetra. Ona ga potom metaboliše u acetat, kiselinu koju na kraju u potpunosti izbaci. Ako se prebrzo unese velika količina alkohola, jetra neće moći da je obradi, pa će putem krvi alkohol dospeti do mozga.
Dok je tamo, alkohol smeta mozgu, pa ako uveče popijete previše, malo je verovatno da ćete se ujutru sećati bilo čega. Šteta koju ste naneli je trenutna, međutim, iako ne ubija moždane ćelije, velika količina alkohola nije dobra po zdravlje, pa se samim tim ne preporučuje.
- Lekovi – neprijatelji pamćenja
Loše pamćenje može se javiti kao posledica uzimanja različitih lekova. Iako svi lekovi imaju svoje neželjene efekte, oni se ne ispoljavaju uvek i kod svih.
Međutim, ako uzimate antidepresive, antihistaminike, lekove za borbu protiv anksioznosti, srčanih problema ili lekove za bolove koji se prepisuju nakon operacije, može doći do toga da povremeno zaboravljate stvari, te vam savetujemo da se obratite lekaru kako bi vam korigovao terapiju koju uzimate.
- Stres – smanjuje koncentraciju i slabi pamćenje
Prema istraživanju američkih naučnika, stres i uznemirenost štetni su za pamćenje. Kada ste pod ogromnim stresom duži period, emotivna trauma koju proživljavate dovodi do rasejanosti i zaboravljanja stvari. Ukoliko ne preduzmete određene mere, hroničan stres može dovesti do gubitka pamćenja i do razvoja demencije.
- Depresija i anksioznost – depresivni ljudi lakše zaboravljaju
Ukoliko se osećate tužno i depresivno, teško ćete uspeti da obratite pažnju i da se koncentrišete na informacije i stvari koje vas okružuju, što će se odraziti i na pamćenje. Isto važi i za anksioznost. Kada osećate napetost, ne možete da se usredsredite, pa se vaša sposobnost pamćenja smanjuje, a može se desiti i da zaboravljate stvari.
- Nedostatak sna – kako nesanica utiče na pamćenje
Količina spavanja, kao i njegov kvalitet, takođe utiču na pamćenje. Ako spavate premalo ili se često budite tokom noći, verovatno ćete osećati umor narednog dana. Umor ometa mogućnost zapažanja i usvajanja informacija, a takođe uzrokuje da se kasnije teže prisetite informacija koje ste dobili.
- Nepravilna ishrana – remeti pamćenje
Zdrava ishrana važna je za pravilno funkcionisanje mozga. Morate uključiti visokokvalitetne proteine i masti u svoju ishranu. Ako se nepravilno hranite, vaša koncentracija će biti smanjena, što će se svakako odraziti i na memorisanje bitnih informacija. Takođe, ne zaboravite da nedostatak vitamina B1 i B12 može uticati na pamćenje.
Kada zaboravljanje stvari postaje zabrinjavajući problem?
Ponekad se desi da se zaboravljanje otrgne kontroli. Gubitak pamćenja javlja se kao rezultat ozbiljnijih problema i ne mora uvek da bude prolazan. U daljem tekstu govorimo o tri ozbiljna problema koji zahtevaju medicinski tretman. Nemojte zanemariti ove probleme i ne ustručavajte se da potražite pomoć u bilo kojem od ovih slučajeva.
- Povrede glave
Jak udarac u glavu može izazvati kratkotrajan ili dugotrajan gubitak pamćenja. Obično se pamćenje vraća malo po malo. Kod težih slučajeva dešava se da se pamćenje vrati naglo, a emotivni šok može izazvati niz novih problema. Zato je neophodno da potražite stručnu pomoć.
- Moždani udar
Moždani udar označava prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija. Nastaje usled nedostatka hranljivih materija ili kiseonika. Nedostatak ovih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili njihovog prolivanja u moždano tkivo.
Moždani udari ponekad uzrokuju privremeni gubitak pamćenja. U nekim slučajevima pacijent se tačno seća onoga što se desilo pre više godina, ali ne i onoga što se dogodilo prethodnog dana.
- Demencija
Demencija je progresivno i nepovratno propadanje intelektualnih sposobnosti i mentalnih funkcija kao što su inteligencija, pamćenje, govor itd. Ova bolest je veoma ozbiljna. Demencija otežava funkcionisanje u svakodnevnom životu. Demencija ne predstavlja prirodni proces starenja, pa se kod većine ljudi nikada ne javi. Ali ukoliko primetite da su epizode zaboravljanja učestalo dešavaju, neophodno je da se javite svom lekaru.
Milena Jeremić