Istovremeni pad društvenih mreža Fejsbuk, Instagram i WhatsApp izazvao je pravu pometnju širom sveta. Globalna uznemirenost i panika bacila je novo svetlo na priču o zavisnosti od društvenih mreža. Da li ste se i vi uspaničili?
Zavisnost od mobilnog telefona i društvenih mreža postala je ozbiljan problem savremenog doba. Milijarde ljudi gotovo da ne mogu zamisliti dan bez korišćenja aplikacija, selfija, poruka, fotografisanja i snimanja videa.
Prepoznajte zavisnost od društvenih mreža i pametnih telefona
Ovo su simptomi koji treba da uključe alarm:
- tzv. fantomsko zvonjenje ili vibriranje (lažni utisak da je telefon zazvonio ili vibrirao);
- stalno proveravanje da li je telefon uključen ili ne;
- strah da će se baterija isprazniti, nelagodnost u situacijama kada telefon mora da se isključi ili odloži;
- strah od propuštanja novih objava i postova na društvenim mrežama;
- rizično korišćenje smartfona pri vožnji ili prelasku preko ulice;
- obavezno korišćenje smartfona pri uzimanju obroka.
Ovo vam zvuči kao nešto što se dešava nekom drugom? Ipak se preispitajte hvata li vas panika pri pomisli da ćete zaboraviti telefon kod kuće i na poslu ceo dan provesti bez mobilnog – onog privatnog na kom proveravate Fejsbuk, Instagram, stižu li vam notifikacije kad vaše dete skine novu igricu ili kad suprug lajkuje fotku nekog ortaka sa pecanja.
Koliko vremena dnevno na netu znači zavisnost?
„Tek ako na internetu provodite više od šest sati a da to nije za potrebe posla, i ako dolazi do štetnih posledica po različite aspekte života, onda možemo da govorimo o zavisnosti”, upozorava predsednica Sekcije za bolesti zavisnosti dr Snežana Alčaz.
„Povremeni odlazak na Fejsbuk tokom posla nije problem, dok se ne javi prisila da se stalno proverava da li je neko postavio nešto novo na zid, ko je lajkovao neki post ili da se non-stop prate aktivnosti sadašnjih i bivših partnera, da se četuje i slično”, upozorava naša sagovornica.
Šta prate odrasli, a šta deca?
Društvene mreže posećuju i deca i odrasli, ali prate različite sadržaje i imaju drugačije navike. Tako tinejdžeri češće igraju kompjuterske igrice i komuniciraju na društvenim mrežama, dok smartfone koriste za fotografisanje i postavljanje tih fotografija na Instagram. Odrasli su češće u potrazi za konkretnim informacijama, ali takođe koriste i socijalne mreže, posećuju aplikacije za online klađenje i pornografske sajtove.
Zavisnost od interneta (ni)je bolest
Zanimljivo je da zavisnost od interneta i pametnih uređaja i dalje nije svrstana u važeće klasifikacije bolesti, a neće se naći ni u 11. Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKV-11), koja stupa na snagu 1. januara 2020. godine. Ipak, svakodnevno smo svedoci da ove moderne zavisnosti defakto postoje.
Ivana Živkov