Ne igrajte se sa džeparcem i decom, jer su to prve lekcije koje vaše dete nauči o novcu. Iako postoji mnogo različitih saveta stručnjaka, svi se slažu da džeparac služi kako bi se dete naučilo da pravilno raspodeli novac, a ne da ga troši za sve što mu padne na pamet.
Džeparac u svim razdobljima detetovog života isključivo mora da pokriva njegove sitne želje i određene potrebe, poput užine u školi. Novac koji dete dobije od roditelja da bi ga samo potrošilo ili kasnije koristilo da se njim razmeće nema nikakvu edukativnu vrednost.
– Pitanju džeparca može se prići na različite načine. Ne mogu reći da postoje tačni i pogrešni odgovori. Dosta zavisi, kao i sve ostalo, od odnosa u porodici, karaktera roditelja i, naravno, karaktera deteta. Smernice koje psiholozi daju po ovom pitanju razlikuju se. Čak ni istraživanja nisu brojna niti usaglašena, ali većina smatra da davanje džeparca ima ulogu u detetovom shvatanju pojma novca i baratanju novcem – objašnjava psiholog Sloboda Katanić.
Kada je pravo vreme za lovu u dečjem džepu?
Najveći broj saveta datih na ovu temu odnosi se na polazak u školu, ali ne od prvog dana. Dete najpre mora da se adaptira na školu i nove obaveze.
– To je uzrast u kom je dete spremno za veće odgovornosti i kada počinje da se, uslovno rečeno, osamostaljuje. Ovo je početak dužeg odvajanja od kuće i formiranja novih odnosa i obaveza – smatra naša sagovornica.
U ovom periodu džeparac je najbolje davati na dnevnom nivou, i to kao novac za užinu. Pojedini psiholozi i pedagozi smatraju da dete treba da ima koji dinar više za neki slatkiš. Taj deo može i da čuva sa strane, čime ga uvodite u priču oko štednje.
Stoga bi đaci prvaci trebalo da od svog džeparca kupe užinu, i više od toga im zaista nije potrebno. U tom slučaju, od 100 do maksimalnih 200 dinara i više je nego dovoljno, čak i za gradove u kojima je život znatno skuplji.
Stručnjaci ističu da visina džeparca nije presudna i da to ne bi trebalo da opterećuje roditelje sa manjim primanjima, jer vi dete učite da razumno troši novac, a ne da bude rasipnik.
Tajming, odgovornost i redovna isplata
Dogovorite se sa svojim detetom kada ćete mu dati džeparac ili sačekajte da vam zatraži – ni u jednom slučaju nećete pogrešiti. Novac kojim dete samostalno raspolaže uliva mu samopouzdanje i ono na to gleda kao signal da roditelji u njega imaju poverenje kao da je u pitanju odrasla osoba.
Važna stvar kod džeparca jeste poštovanje vremena isplate – ako je jednom nedeljno, neke bude istog dana i u istom iznosu. Tako na vašem primeru deca uče o odgovornosti i poštovanju dogovora. Ukoliko dete potroši novac pre vremena, nemojte mu nadomestiti „gubitak”, neka oseti da se novcem ne može razbacivati.
Istu lekciju da resursi nisu neograničeni naučiće i ako ga uključite u kupovinu – posebno u nabavku namirnica. Naučite ga da je prvo potrebno obezbediti novac za važne stvari, pa tek onda za sitna zadovoljstva.
Kako dete raste, možete mu davati i više novca, u skladu sa porodičnim budžetom. Pre tog povećanja, isplanirajte za šta mu je novac potreban i za koji period.
Štednja i rastezanje
Deci do 10 godina možete davati novac i nedeljno.
Zašto? Tada uče kako da rastegnu iznos, kao i da se strpe ukoliko žele da kupe nešto skuplje. Ne morate da se ponašate kao revizor, ali proveravajte gde i kako troše novac.
Tražite im da čuvaju račune, ne samo da bi se vama pravdali već i da na gomili vide gde su sve potrošili novac, kao i gde su mogli da uštede.
Ovako određujete realan iznos džeparca.
Po navršenoj 12. godini mesečni budžet takođe je opcija. Nije potrebno da baš sve bude isplanirano, poput poklona koji će odneti drugu za rođendan, odlaska u biskop ili na bazen, ali granica potrošnje mora da postoji.
Raspust je za to dobra prilika, pogotovu ako ide kod rođaka u drugi grad. Neka ima novac da pojede sladoled i kupi sok za određen broj dana, kao i „ne daj bože” novac za neki neplanirani izdatak. Uračunajte mu u to i novac za kartu, pa će imati i osećaj da deo novca nikako ne sme potrošiti.
Ekstra novac u vidu plate
Dodatni novac na džeparac ili samo džeparac mnogi roditelji praktikuju da daju deci za obavljene kućne poslove ili dobre ocene. Na taj način ih učite da svoju sobu drže urednom ili da operu sudove iza sebe samo ako će za to dobiti novac.
Ovaj negativni princip mnogi prenose i na školu i ocene. Dobre ocene – veća kinta. Finansijska dobit ne sme biti jedini motiv da dete stiče znanja.
– Smatra se da je cilj dobijanja džeparca da dete nauči da donosi odluke po pitanju novca i da uči razliku između želja i potreba, kao i da stiče određenu finansijsku nezavisnost. Džeparac nije pravo deteta, stoga ukoliko vaše dete ne ispunjava svoje obaveze, ne ide u školu, ima loše ocene, problematično se ponaša, potrebno je da razgovarate sa njim i ukažete mu na to da džeparac nije njegovo pravo i da se novac zaslužuje – istakla je psiholog Sloboda Katanić.
Pedagozi kažu da dete možete platiti ako uradi nešto van okvira njegovih uobičajenih zaduženja, nešto poput dodatnog posla koji roditelji imaju, recimo pranje automobila. Neki od njih savetuju i da se malo pogađate oko te „plate”. Poput simulacije ugovaranja poslova.
Sa druge strane, naglašva Sloboda Katanić, džeparac ne treba da bude nagrada za obavljanje kućnih poslova i obaveza koje dete ima u skladu sa svojim uzrastom, kao što su sređivanje sobe, iznošenje smeća, odlazak u prodavnicu, domaći zadaci. Ovo su stvari koje deca treba da rade besplatno. To ih uči odgovornosti i obavezama. Davanjem novca detetu za ove poslove učite ga da je podmićivanje jedini način da pomogne porodici.
Ovakva iskustva se prenose i na tinejdžere, pa možete lakše da ih pustite u izlazak, znajući da se neće razbacivati novcem, kao i da neće odmah kupiti cigarete i pivo.
Nemanja Kranjc