Boli vas stomak, osećate nadutost ili vam srce preskače – ordinacija dr Gugla uvek je otvorena, ali kucate na sopstvenu odgovornost.
Najveći broj ljudi koji gugla simptome bolesti završi tako što čita tekstove iz nepouzdanih izvora o zdravstvenim problemima koje nema.
Ova internet hipohondrija u porastu je širom sveta. Čitajući o različitim bolestima i stanjima, u najblažem slučaju možemo da postanemo anksiozni i nervozni, dok autosugestija može da dovede i do drugih problema.
Nakon ovako intenzivnih onlajn-pretraga, oni skloniji hipohondriji odlaze lekaru sa zahtevom za različite preglede i analize, iako su zdravi, i tako lako potroše veliku količinu novca. Redovni pregledi su zdrava navika, ali bez konsultacija sa lekarom zaista predstavljaju trošenje novca.
Šta mi danas fali?
Gugl tvrdi da ugrubo 1 odsto ukupne pretrage čine simptomi, bolesti, pitanje kako se izlečiti i varijacije na temu zdravlja. Ljudi uglavnom traže informacije kako bi što bolje definisali umišljeni osećaj bolesti.
Budite obazrivi, jer previše čitanja o bolestima može da utiče na psihu, ali i na kućni budžet ako vas uhvati paranoja i krenete u privatnu klinku. Pretrage uvek počinju sa blagim problemima poput gripa, a kako izlazi sve više stranica, dolazimo do strašnih i neizlečivih bolesti kao što je ebola.
Sajberhondrija
Lekari širom sveta objavljuju da im u ordinacije dolaze pacijenti koji su sami sebi postavili dijagnozu pomoću dr Gugla. Izlišno je govoriti da je najčešće reč o zabludi ili blagim zdravstvenim problemima. Međutim, mnoge ne sprečava da iznova i iznova proveravaju već urađene analize.
Pošto je problem postao zaista ozbiljan, nastala je i kovanica koja ga obajašnjava – sajberhondrija. Vodite računa kakve tekstove čitate, jer to što ih ima na internetu, ne znači da su ih pisali stručnjaci. Sliku doktora je lako naći i postaviti na sajt, a istraživanja koja se pozivaju na nepoznate institucije ili nejasno navedene izvore ne moraju biti tačna.
Imajte na uma da vam Gugl na osnovu onog što se ukucali za pretragu izbacuje rezultate na koje je kliknuo najveći broj ljudi bez obzira na kvalitet tog sadržaja. Setite se samo jednog od prvih viralnih proroka koji je rekao: „Da što većina kaže… nije istina…”
Ovaj preparat leči neotkrivene bolesti
Uz tekstove o zdravstvenim problemima idu i rešenja za njih. Tu su reklame o lekovima, čudotvornim preparatima i sumnjivim metodama lečenja.
Jačanje imuniteta je ključna reč za prodaju vitamina i suplemenata tokom jeseni i zime, dok detoksikacija prati svaki treći članak u proleće. Dok se preznojavate i prepoznajete simptome u vešto napisanom tekstu, razmislite da li zaista imate problem ili je proradila autosugestija usled dobrog marketinga.
Zašto se toliko čita o bolesti i zdravlju?
Ovakvo internet ponašanje može biti inicirano i nekim oblikom hipohondrije, dok, sa druge strane, postoji i ljudska potreba da budemo zdravi. Strah od bolesti takođe je prisutan kod svih ljudi, a česte priče u medijima samo ga podgrevaju. Hipohondrija je samo jedan od razloga zašto guglamo definicije zdravstvenih tegoba.
Ipak, sve ovo ne znači da se ne možete informisati o lekovima i bolestima na internetu. Zvanične stranice i preporuke lekara na sajtovima medicinskih institucija jesu korisni. Isto tako možete naći upozorenja i objašnjenja o delovanju aktivnih supstanci lekova i preparata.
Nemanja Kranjc