KAKO VREME UTIČE NA ZDRAVLJE I RASPOLOŽENJE?

0
0

Ako vas od momenta kada otvorite oči boli glava ili osećate vrtoglavicu i malaksalost, ne ustaje vam se iz kreveta i neraspoloženi ste, ako vas bole zglobovi, „sevaju” krsta ili vas nešto guši u grudima i otežano dišete, pitanje za vas je: da li za to najčešće krivite vremenske prilike?

Ukoliko je odgovor „da”, biće da ste i vi meteoropata!

I sve nas je više, čini se, ovih varljivih dana leta, koje nikako da dođe u svom punom sjaju.

 

Šta znači biti meteoropata? Da li je u pitanju dijagnoza, izgovor ili nešto treće?

Meteoropatiji se ne može dati epitet klasične medicinske dijagnoze, kažu stručnjaci, ali je naučno dokazano da klimatski elementi poput sunčevog zračenja, vlažnosti i temperature vazduha, kao i brzine vetra, svakako umnogome utiču na zdravlje i dobar osećaj kod ljudi.

Na činjenicu da smo puni energije i raspoloženi ili se, kako ljudi znaju često da kažu, osećamo kao „prebijena mačka” utiče kombinacija različitih klimatskih faktora koja dovodi do takvog stanja naše svesti i tela. I čini se da nas sve to dotiče, a u kolikoj meri će se to odraziti na nas, zavisi od našeg opšteg zdravstvenog stanja i našeg stava. Ne dozvolite da vam izjava: „Ma, ja sam meteoropata” pređe u naviku i postane izgovor za svaku promenu raspoloženja.

Ko je sklon meteoropatiji?

U rizičniju grupu ljudi koji su meteorološki osetljiviji od drugih spadaju starije osobe, deca, trudnice, osobe koje imaju problem sa kardiovaskularnim ili respiratornim hroničnim bolestima ili sa gojaznošću. Meteoropatiji su skloniji ljudi koji su emotivni, anksiozni i skloni depresiji. Usled lošijih vremenskih uslova i promene vremena, oni mogu osetiti pogoršanja i određene zdravstvene probleme. Meteoropate kažu da osećaju prve simptome već dan, dva ranije, pre same promene vremena.

 

Raspoložen kako vetar duva!

Vetar ima značajan uticaj na naše zdravlje i raspoloženje. Može izazivati glavobolju, depresiju i nesanicu, dok topli vetar ima posebno negativan uticaj na psihu i mentalno zdravlje. Olujni vetar pojačava migrenu.

 

Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti! 

Usled niskog vazdušnog pritiska, vetrovito i vlažno vreme ne pogoduje ljudima koji boluju od artritisa. Povećana vlažnost uz visoke temperature izaziva agresivno ponašanje i podstiče loše misli. Olakšanje dolazi tek sa kišom i grmljavinom jer se podiže atmosferski pritisak.

Ko se sunca krije bolje da ga nije!

Vedro i sunčano vreme je dokazani prijatelj dobrog raspoloženja, ali i zdravlja. Sunčevi zraci dobro utiču na naš imunitet, jer stimulišu proizvodnju vitamina D u našem organizmu, koji je zadužen još i za regulaciju krvnog pritiska, funkcionisanje kostiju i mišića i prevenciju od ozbiljnih bolesti poput nekih oblika karcinoma, dijabetesa, astme i demencije. Sunčano plavo nebo podiže i samopouzdanje i odvažnost. Zato se odgovorno, ali redovno izlažite sunčevim zracima i iskoristite svu njegovu pozitivnu energiju.

Šta vedri, a ko „oblači” meteoropate?

Vremensku prognozu svakodnevno pratimo, najviše zbog činjenice kako da se obučemo, šta da obujemo i ponesemo za dan pred nama. Oblast meteorologije koja izučava uticaj vremena i klime na živi svet flore, faune i nas ljudi naziva se biometeorologija, a humana biometeorologija se bavi uticajem vremenskih prilika na život i zdravlje čoveka. Prognostičar, biometeorolog i lekar iznose biometeorološku prognozu vremena s ciljem lakšeg planiranja dana i aktivnosti ljudi koji su više ili manje meteorološki osetljivi.

 

Stručnjaci nas podsećaju na činjenicu da je čovekov organizam prilagodljiv i da treba poraditi na pozitivnom stavu kada su meteoropatske tegobe u pitanju. Naravno da je sve lepše i lakše kada je vedro, ali ne dozvolite da vam nekoliko oblaka ili kapi kiše „obuku” dan u sivo i obeleže ga kao loš i neuspešan.

 

 

 

Ostavite komentar

Unesite komentar
Unesite ime