Kada smo konačno shvatili koliko je COVID-19 opasan i razoran virus, interesovanje za održavanje lične higijene i zaštite naglo je poraslo, o čemu svedoče i žalbe građana o teškoćama da pronađu sredstava za dezinfekciju, ali i zaštitne maske. Upravo zbog te nestašice prenosimo savete stručnjaka o tome kako da se alternativno zaštitimo i očuvamo higijenu ruku, a do ovih važnih odgovora i ideja došla je Marija Popović, autorka „RTS ordinacije”, jedne od najkredibilnijih emisija o zdravlju na našim prostorima.
Sa porastom obolelih u Srbiji iz dana u dan, ozbiljnost situacije izazvane virusom COVID-19 i našim građanima postaje mnogo očiglednija i zato sada mnogi pokušavaju da dođu do maski i dezinficijenasa koji se teško nalaze, iako je opšta preporuka da svi drže socijalnu distancu, nose maske i vode računa o ličnoj higijeni, pre svega o temeljnom pranju ruku. Da ne bismo upadali u paniku u nemogućnosti da pronađemo sve to u apotekama, prenosimo savete stručnjaka kako da sami napravite masku i koje dezinficijense da koristite.
Koje maske dolaze u obzir?
Analizirajući (dez)informacije koje su se ovih dana pojavljivale, profesor dr Goran Belojević, šef Katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pojasnio je koje su sve maske upotrebljive u svrhu zaštite od koronavirusa i šta da radimo kada ne možemo da ih pronađemo. Njegov predlog je da tada koristimo belu krpu, platno od ma kog materijala koje je moguće iskuvati. Predlaže da se ta krpa iskuva uveče pa da se nosi preko dana i tako ukrug.
Narednu dilemu – da li je masku neophodno skinuti i baciti čim postane vlažna – razjasnio je ovako: „Ako se nakašljete u nju, ne ako se navlaži, ako se nakašljete, iskijate u nju, onda ste je napunili virusima, ona je postala kontaminirana, bacite je”. Dakle, posle kijanja i kašljanja u masku, obavezno je bacanje, a prosto vlaženje maske nije razlog da se odmah baca, tvrdi ovaj stručnjak. On je takođe naveo da je čak i ona tzv. obična, tj. hirurška maska, bolja nego da je nema uopšte, posebno kada prilazite drugoj osobi.
Dezinfekcija ruku alternativnim sredstvima
Nakon mnogo priče u javnosti o pravilnom pranju ruku došlo se do zaključka da je potrebno što toplijom vodom prati ruke bar 20 sekundi, pritom koristiti sapun, svejedno da li u tečnom ili čvrstom stanju.
Dr Belojević naglašava da je od vrste sapuna važnije kako se taj sapun drži: „Čvrsti sapun se drži na metalnoj rešetki, mora biti suv, nikako ne sme biti vlažan i u nekakvoj posudi, jer tu mogu da se razvijaju virusi. Tečni sapun treba da bude u zatvorenoj posudi”, tada je zapravo potpuno isto koji sapun koristimo. Da bismo odredili koliko je otprilike 20 sekundi, doktor je imao zanimljivu preporuku, po uzoru na druge zemlje – otpevajte pesmu „Danas nam je divan dan”, ali celu pesmu, i tako ćete znati.
Takođe, u hitnim slučajevima možemo se poslužiti vlažnim maramicama s alkoholom, ali možemo i nositi alkohol u bočici pa njime istrljati ruke po potrebi. Ipak, kada smo kod kuće, profesor naglašava da je uvek bolje dobro isprati ruke, nego u prljave ruke utrljavati alkohol. Kada to uslovi dozvoljavaju, najsigurnija varijanta je da se nakon pranja ruku sapunom, u njih utrlja i alkohol.
Asepsol, hidrogen, jod, rakija, soda bikarbona – šta pomaže?
Dezinficijens za kojim se javila dosad neviđena potražnja jeste asepsol, čak su mediji pisali o tome gde ima a gde nema asepsola, međutim dr Belojević potpuno je obesmislio ovu pomamu objasnivši da ovo sredstvo uopšte ne utiče na viruse, već isključivo na bakterije. Kao zamenu ponudio je 70-postotni alkohol ili bilo koji hlorni preparat, a najbolje natrijum-hipohlorit.
Još jedna opcija za dezinfekciju iz kućne radinosti je i povidon jod, za koji kaže da je odlično ali skupo sredstvo, a da se u ovoj situaciji ipak preporučuje ono što je efikasno i jeftino, dakle alkohol i natrijum-hipohlorit. Hidrogen od 0,5% je još jedna odlična alternativa i, kada imamo u kući onaj uobičajeni od 3%, možemo ga pomoću destilovane vode razblažiti na 0,5% i takvog koristiti za dezinfekciju.
Sredstva o kojima se takođe nagađa da li mogu koristiti ili ne jesu rakija, soda bikarbona, sirće i druga, međutim dr Belojević tvrdi da ova sredstva možda jesu dobra za čišćenje, ali ne i za dezinfekciju.
„RTS ordinacija” nastaviće da prati sve aktuelnosti u vezi sa koronavirusom, a cela ekipa linkTV-a izveštava o svemu što smatramo važnim i korisnim kako biste kroz celu ovu situaciju prošli što bezbolnije.