Leto gospodnje 2020

0
0

Ima ona dečja pesma, „Jesenja pesma”, u kojoj stih kaže da je sve pošlo naopačke za vrapce i mačke. Ove godine je za nas leto krenulo naopačke (naglavačke). Da li je varljivo ili ne ili mu se ćud i dalje ne poznaje dovoljno, sigurni smo da naivno nije, jer ne prestaje da nas iznenađuje svojom naravi.

Nikako da reši da li će biti tropsko sa obilnim padavinama i srednjim temperaturnim vrednostima sa velikom vlažnošću, na koju nismo dovoljno navikli u našoj umerenoj kontinentalnoj klimi. Niti da li je izbor za letovanje, na koje smo svi navikli i kome se svi radujemo, kao i deca, dobar kada pričamo o odlasku na neko od obližnjih morskih destinacija.Crna Gora nije sigurna da li želi da pogoršava svoju epidemiološku situaciju time što će da pušta građane država koje imaju veći broj zaraženih. Grčka nas čeka širom otvorenih ruku, ali da li i državnih granica još uvek nije sigurna, jer se situacija menja iz dana u dan. A Hrvatska isto ne bi da plaća na ćupriji ako već nije na mostu.

Nikome od njih ne smemo zamerati, svi smo se našli u situaciji koja je nova za sve nas. Ekonomija trpi, ljudi ostaju bez posla, zdravlje se nikad ne bi smelo dovoditi u pitanje, a Zemlja se i dalje okreće, sunce svakog dana izađe i zađe.

Teško je menjati navike, ali ukoliko smo sigurni da će promena doneti i neke dobre rezultate, zašto od nje bežati.

Srbija je lepa zemlja, puna prirodnih bogatstava, nema more, ali ima toliko toga što smo zaboravili ili nismo ni bili u prilici da istražimo. Poznato je da srpska narav voli da veliča sve što je nacionalno, ali da bi bilo argumentovano, trebalo bi da svoju zemlju dobro upoznamo. Zato je prava prilika da otkrijemo sopstveni „prag” kako bismo cenili svoju kuću adekvatno i u svakoj prilici.

Pitate se sada sigurno šta je to što može da se vidi kada je reč o srpskim prirodnim lepotama, a što već niste videli ili čuli. Nisu samo Zlatibor, Kopanik ili Tara ti koji nude užitak, ima toliko kutaka koji čekaju da ih ovekovečite u svom spomenaru sećanja na leto 2020, specifično po mnogo čemu.

Da li ste znali da Srbija ima svoju Svetu goru?

Ona se nalazi u jednoj od najlepših klisura u našoj zemlji, koja se pruža po obroncima Ovčarsko-kablarskog masiva iznad Zapadne Morave, nedaleko od Čačka. Njenoj lepoti svakako doprinose i dva veštačka jezera – koje čine brane Međuvršje i Ovčar, kao i čak 38 izvora zdrave pitke vode. Deset manastira se rasulo po obroncima sa leve i desne strane Zapadne Morave, kao i dve prelepe crkvice. Staze za sve iskusne i one manje aktivne pešake po obroncima ove klisure nisu toliko zahtevne, ali su svakako najugodnije, jer se pružaju kroz šumovite predele bogate florom i faunom. Ako pak niste raspoloženi za lagane šetnje u prirodi, nego biste više da odmarate u samom srcu Ovčarsko-kablarske klisure, Ovčar banja sa svojim termomineralnim vodama predstavlja skriveni biser prirode.

Da li ste znali da Srbija ima prašumu?

Bukova prašuma – Vintovača pod zaštitom je države već više od šest decenija i u njoj su pravila slobode najlepše opisana time što se odvija spontani prirodni proces obnove, koji kaže da je strogo zabranjena bilo kakva ljudska intervencija. Nije dozvoljeno čak ni branje šumskog bilja ili gljiva, a o seči stabala naravno nema ni govora. U ovaj rezervat možete ući samo uz posebne dozvole i određenu pratnju, ali to ne znači da okolina ove prašume nije rada da vas primi uvek i u svako doba. Priroda vas ovde neće ostaviti ravnodušnim, jer pričamo o Kučajskim planinama nedaleko od Despotovca. Ovo područje obiluje brojnim prirodnim retkostima, kao što su vodopadi Prskalo, Veliki buk i Resavska pećina. Ali i kulturno-istorijskim znamenitostima kao što je Senjski rudnik sa najživopisnijim rudarskim naseljem u kojem je snimana jedna od najkultnijih srpskih serija i filmova „Petrijin venac”. Nedaleko se ponosno čuvaju tajne velikih srpskih manastira Manasija, Ravanica, Sv. Petka i Sv. Sisoje. Spisak je podugačak kada je ovaj kraj u pitanju, jer se prirodne lepote samo nižu i bilo bi greota ne pomenuti i Krupajsko vrelo u podnožju planine Beljanice, koje svojom tirkizno-plavom bojom i okruženo šumom mami da ga ovekovečite u svom letnjem spomenaru. Sigurna sam da među vama ima i onih koji poznaju prirodne lepote Srbije i oni će sigurno reći da Vintovača nije jedina prašuma u našoj zemlji, ima ih još nekoliko. Ako ste vi ti koji ih znate, možete nam pisati o njima. Ja sam se ovog puta osvrnula samo na „kraljicu” Vintovaču.

Da li ste znali da Srbija ima pustinju?

Poznatija kao evropska Sahara ili Deliblatska peščara, proteže se na čak 300 kvadratnih kilometara. Kao i u ostalim svetskim pustinjama, za one koji su obišli neku od njih, važi isto pravilo, dnevno-noćne promene u temperaturi su velike, pa ako ste odlučili da kampujete, ponesite ćebence. Košava u ovom području zna da duva i do 180 km/h. Ako vam je to dosad bila nepoznanica, sada vam je bar jasno zašto u Vršcu uvek duva jak vetar i postoji ta specifična ruža vetrova koja je karakteristična baš za ovaj grad i ovo podneblje. Zbog svoje raznovrsne flore i faune Deliblatska peščara je proglašena specijalnim rezervatom prirode u kome raste preko 900 različitih billjaka od kojih je 20 vrsta orhideja koje plene svojom lepotom. Pored bilja, peščara obiluje i životinjskim svetom, a nije zgoreg pomenuti da, pored srna i divljih svinja, možete da vidite i ozbiljnu populaciju vukova. Kao što i nalaže, ćud pustinjska nije za šalu, ali je svakako neponovljivo iskustvo za odvažne avanturiste. Ako pak niste za kampovanje i celodnevno istraživanje svih kutaka ove banatske lepotice, put koji vas vodi do prelepog Vršca punog znamenitosti je „put vina”. Banatski vinogradi će vas nagraditi lepotom u kapljici vinske čaše, a Vršac će vas ponosno dočekati živopisnom arhitekturom, crkvicama u baroknom stilu, vojvođanskim mentalitetom, koji se najbolje ogleda u bogatoj trpezi koja gurmane neće ostaviti praznih stomaka. Ako pak posle pustinjskog iskustva i gradske šetnje uz čašu dobrog vina želite i da se okupate ili pecate, tu su i belocrkvanska jezera, kojih ima čak sedam velikih i nekoliko manjih. Svako od njih je posebno na svoj način. Belu Crkvu zbog ovolikog broja jezera nazivaju i grad jezera, a ona je na samo tridesetak kilometara udaljena od Vršca. Ako ovo nije bio dovoljno jak razlog da obiđete ove banatske kutke, onda vas put možda može odvesti i do srpske piramide.

Da li ste znali da Srbija ima piramidu?

Svi smo uvek spremni da kroz fotografije podelimo svoje puteve, izlete i godišnje odmore i tagujemo mesta na kojima se u tom trenutku nalazimo i time zagolicamo nekom maštu, podstaknemo želju da se i on oproba u istaživanju tog mesta ili kraja. Ovog puta, moj je savet da se slikate na vrhu planine Rtanj, koji u skladu sa svojim oblikom nosi naziv Šiljak i koji je visok čak 1.565 metara. Rtanj još zovu i mistična planina, ima oblik piramide i možete ga videti sa različitih strana Srbije, kao npr. sa Avalskog tornja, sa skoro svih vrhova šumadijskih planina i Kopaonika. Takođe, sa Rtnja možete videti veliki deo Srbije i sa Šiljka zapravo držite Srbiju na dlanu. Sad je jasno zašto je ova planina omiljena među planinarima. Naučnici i dan-danas pokušavaju da dokažu da je Rtanj zapravo nekad bila piramida. U ovom kraju, osim u ovoj prelepoj planini, možete uživati u još mnogo prirodnih lepota i svakako ih treba obići. Nedaleko od Rtnja je i Sokobanja, vodopad Ripaljka, a u blizini je i Bovansko jezero, u kom možete da se okupate. Tu su i Zaječar i Gamzigrad, koji je sa svojim arheološkim nalazištem iz antičkog Rima pod Uneskovom zaštitom na listi Svetske baštine od 2007. godine. Priroda vas ovde mami da je istražujete i sigurno nećete otići iz ovog kraja a da ne posetite veličanstveni Lazarev kanjon, koji je takođe zaštićeno prirodno dobro, čak prve kategorije. U njemu ima više od 70 pećina i jama, nastao je usecanjem istoimene reke, a svojom grandioznošću podseća na irske pejzaže. Za kupanje je u neposrednoj blizini i Borsko jezero, kao i Brestovačka banja, koja je jedna od najstarijih banja u Srbiji, poznata po svojim blagotvornim vodama još iz doba starih Rimljana koji su boravili u ovom prelepom kraju.

Ako sve ovo nije dovoljno dobar razlog da ne razmišljate o moru ove godine, jer samo još more nismo pomenuli u Srbiji, mada neki kažu da je Dunav na Đerdapu u svom prečniku najlepši i da podseća na more, onda možda treba da rizikujete sa odlukama da li ćete i kako preći granicu gde god da ste se uputili sa ciljem da jurite plave horizonte.

Jedno je sigurno, Srbija vam svojom prelepom prirodom i nadaleko poznatim gostoprimstvom neće ostati dužna. Možda je vreme da joj pružite šansu upoznajući sve njene tajnovite kutke.

Irena Vender

Ostavite komentar

Unesite komentar
Unesite ime