Krsna slava je prvenstveno duhovni događaj, ali u današnje vreme njeno obeležavanje postalo je pravo pomodarstvo. Prosečna porodica jedva skrpi kraj sa krajem, ali za slavsku trpezu bez pogovora izdvoji poveću količinu novca. U nastavku teksta pričaćemo o tome šta je slava, koji su njeni simboli i šta oni zapravo znače.
Slava je viševekovno obeležje srpskog naroda, dan kada porodica proslavlja zaštitnika svog doma. Iako se običaji razlikuju od mesta do mesta, slava se sačuvala kao najveća svetinja Srba.
Slavljenje krsne slave je tradicija koja se poštuje dugi niz godina. Prvi tragovi proslave slava javljaju se sredinom 9. veka, dok prvi pisani tragovi datiraju od početka 11. veka.
Sudeći po pričama naših predaka, slave su se birale prema datumu krštavanja, pa su po tome bile prepoznatljive čitave porodice. Od davnina pa do dana današnjeg slava se prenosila sa kolena na koleno, odnosno sa oca na sina ili sa oca na ćerku ukoliko ona ostaje u porodičnoj kući.
U daljem tekstu saznajte šta je sve potrebno da biste proslavili slavu u skladu sa srpskim narodnim običajima.
Svećenje vodice
Uoči slave parohijski sveštenik dolazi u dom onoga koji slavi da osveti vodicu. Domaćica je zadužena da pripremi činiju sa vodom, bosiljak, sveću, kadionicu, tamjan i da upali kandilo ispred ikone.
Poželjno je da prilikom sveštanja vodice budu prisutni svi ukućani. Nakon čitanja molitve, članovi porodice treba da popiju malo vodice dok se sa ostatkom mesi slavski kolač. U domaćinstvu u kom se ovaj običaj sprovodi, na dan slave ostatak vode sipa se na neko cveće ili voćku.
Sveta i božanska simbolika kruga
Verovatno vam je već poznato da na dan krsne slave neko od ukućana nosi kolač, žito i crno vino u crkvu. U crkvi, nakon zajedničkog obreda, sveštenik posebno reže svaki slavski kolač.
On uzima kolač u ruke, seče ga sa donje strane unakrst, preliva ga vinom, a zatim ga sa domaćinom okreće ukrug pevajući. Zanimljivo je da je okretanje ukrug simbol večnosti. Nakon toga, domaćin priloži crkvi svoje darove u vidu tamjana, vina i slično, dok je u novije vreme običaj da domaćin priloži novac, koji će crkva trošiti u posebne svrhe.
Slavski ručak
Po narodnom običaju, domaćini na dan slave pripremaju slavski ručak i dočekuju goste. Iako prema verovanju slavska trpeza treba da bude skromna, u današnje vreme slava se pretvorila u obilnu gozbu, pa neke porodice nisu u stanju da izdrže toliki trošak.
Domaćice za slavski ručak biraju najbolje namirnice i trude se da sve bude pripremljeno na vreme i da bude slasno. Stolove krasi lepo posuđe, escajg i raznorazne dekoracije od salveta. Pored raznih specijaliteta karakterističnih za mesto u kom živite, slava ne može proći bez tri glavna slavska obeležja: slavskog kolača, žita i sveće.
- Slavski kolač simbol je tela Isusa Hrista, a vino kojim se on preliva predstavlja krv koja je potekla iz njegovih rana. Zato, dan pre slave domaćica treba da umesi slavski kolač od čistog pšeničnog brašna. U smesu se doda malo osvećene vodice koju je sveštenik osveštao pred slavu. Kolač se po želji može ukrasiti raznim figurama od testa.
- Slavsko žito se prinosi u čast svetitelja koji se slavi za zdravlje i napredak doma i svih ukućana i ono se sprema uoči slave. Njime se najpre posluži domaćin i svi ukućani, a potom i svi gosti. Činija sa žitom stavlja se na poslužavnik i obično ga služi domaćica. Ona prinese žito gostu, koji ustane, prekrsti se i posluži se.
- Slavska sveća i njena svetlost predstavljaju svetlost Hristove nauke. Ona se posebno ukrašava i pali se na dan slave. Na kraju dana, domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, umoči prste u nju i ugasi sveću.
Da vas podsetimo: krsna slava se od 2017. godine nalazi na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine iz Srbije.