Prvi korak kada želimo da proverimo svoje zdravlje je analiza krvi. Jedan od podataka koji sve zanima je masnoća u krvi. Koje su moguće posledice povišenog holesterola i da li su sve masnoće štetne po naše zdravlje objasnio je u emisiji linkTV-a „Zdravo sa Dunjom” kardiolog, profesor doktor Višeslav Hadži-Tanović.
Glavni uzroci povećanja lošeg holesterola su genetika, ishrana bogata masnoćama koje jetra ne stiže da preradi i stres koji indirektno utiče na hormonsku aktivnost, što dovodi do transformacije šećera u masti.
Dobre i loše strane holesterola
Holesterol je masnoća koja taloženjem na zidovima krvnih sudova može da dovede do njihovog zapušenja, zbog čega se o holesterolu najčešće govori u negativnom smislu. „Važno je, međutim, znati da je holesterol dobar za decu koja rastu. On ulazi u izgradnju ćelijske membrane, tako da nema rasta ako nema dovoljne količine holesterola. Osim toga, holesterol ulazi u izgradnju hormona estrogena kod žena, kod muškaraca ulazi u izgradnju testosterona. Znači omogućava rast, stvaranje estrogena i progesterona”, ističe dr Hadži-Tanović.
Problem nastaje kada holesterol pređe granične vrednosti, jer kada je LDL povećan, može doći do suženja krvnog suda, što je predispozicija za infarkt ili moždani udar.
Oprezno sa lekovima
Kada se uzimaju statini, lekovi koji smanjuju holesterol, na 3–6 meseci mora se kontrolisati rad jetre, zato što svaki lek posle dugotrajne upotrebe može imati štetna dejstva. Statini mogu da oštete jetru, da izazovu šećernu bolest, problem sa štitnom žlezdom i da dovedu do određenog stepena depresije.
Ljudima sa povišenim holesterolom preporučuje se na prvom mestu poseban režim ishrane i povećano kretanje, jer se na taj način ubrzava metabolizam. „Ako pacijent ima povećan šećer, tj. šećernu bolest, regulacijom šećera smanjuju se i masnoće, takođe je preporučljivo i smanjenje telesne težine kod gojaznih. Tek ako sve to ne pomogne i vrednosti holesterola se ne smanjuju, onda se daju lekovi za smanjenje kako bi se sprečili kardiovaskularni incidenti, srčani infarkt ili moždani udar.”
U emisiji „Zdravo sa Dunjom” saznajte i šta prvo izbaciti iz ishrane i koliko često kontrolisati nivo holesterola u krvi.