Ne postoji instant sticanje dečjeg poverenja. Stručnjaci kažu da se ono gradi odmalena. Znate kako se kaže da „deca ne lažu”, ali odlično umeju da prepoznaju laž i još više neispunjena obećanja, i to od najranijih dana. Zato uvek ispunite obećano. Uvek!
Ako mama i tata kažu da će nešto uraditi, nekud dete odvesti, neka to i urade – po cenu da ostanu bez ručka tog dana. Obećanje se mora ispuniti. Samo tako pružate model ponašanja koje će i ono samo kopirati tokom odrastanja.
Otkrijte mu svoj teret
Neka vam ona pionirska „časna reč”, koju ste učili kao mali, bude vodič u sticanju poverenja deteta. I nikada, ali nikada nemojte odati tajnu koju vam je poverilo.
Ako ta tajna zahteva rešavanje problema u koje se uključuju školski pedagog, nastavnik, direktor ili neko van kuće, onda imajte toliko takta da pokušate da problem rešite smireno i bez mnogo galame, ali ako tako ne ide, onda recite svom detetu koje ćete korake preduzeti i da ćete podići galamu zbog nasilja koje trpi.
Dete treba da bude uključeno u taj proces i da zna sa čime se i vi kao roditelj nosite, da to ni vama ne predstavlja tamo neki poslić, već da ozbiljno pristupate rešavanju problema na odrastao način, ali da čvrsto stojite uz njega. Razmišljajte uvek o slici koju mu ostavljate i modelu ponašanja koje će ono, hteli vi to ili ne, kopirati.
Dete nasilnik – vapi za pomoć
Ako je vaše dete ono koje je nasilnik i vi to otkrijete, potrebno je, takođe, da steknete toliko poverenja da vam ono prizna koga i zašto maltretira. Razmislite jeste li mu baš vi ili neko iz okruženja pružili takvu matricu kao uzor po kome se ponaša. Prvi korak u rešavanju problema je šok-terapija: priznati sebi da je vaše ljubljeno dete postalo nasilnik. Onda to treba priznati i stručnjaku i baciti se na terapiju. Školski psiholog ili pedagog mogu i u ovakvim situacijama pomoći i objasniti detetu druge nenasilne mehanizme borbe za sebe, svoje mišljenje, stavove, potrebe.
Tu je neizmerno važno da ste sabrani, da se ne hvalite njegovim „uspesima u tuči”, da ne podržavate agresiju i iskazivanje besa koji mogu da naude drugima, ali i da se obratite stručnjaku ili dete upišete na neki sport. Igra poverenja je u ovom slučaju takođe važna, pa umesto osude, koja će ga samo naterati da se povuče u sebe, a ne nužno i da prestane sa nasiljem, pokušajte da razumete razloge i uzroke. Psihoterapeut Marija Milenković kaže da su i nasilnik i onaj koji trpi nasilje žrtve, samo žrtve različitih nasilnika i zato je potreban psihološki rad sa obe žrtve.