Kako se grejati ove zime?

0
0

Grejanje je stavka na kojoj svake zime možete uštedeti ili bankrotirati. Najpovoljnije drvo dobilo je ozbiljnog konkurenta – pelet. Gas i struja važe za najisplativije, uprkos ceni priključka na gasnu mrežu ili lošoj termoizolaciji kada je reč o električnoj energiji.

Koliko će vas zima koštati zavisi pre svega koliko toplo volite i kakav je kvalitet objekta u kome živite, posebno izolacija. Međutim, cena nije jedina stvar koju treba upoređivati, tu su i početna investicija, održavanje, skladišteni prostor, kao i sama priprema ogreva.

Čisto i ekonomično

Pelet je sve popularniji sistem za grejanje u Srbiji. Kotlovi imaju visoku energetsku iskoristivost, ostaje veoma malo pepela, a dima skoro i da nema. Korišćenje je veoma jednostavno, možete kontrolisati bukvalno sve, čak i putem interneta na vašem mobilnom telefonu kada niste u kući. Ovakvim grejanjem najviše se štedi zbog automatske regulacije temperature, kotao se sam uključuje po potrebi kako bi održao zadate parametre.

Džakovi peleta su od 15 do 20 kg i mogu se skladištiti na malom prostoru. Potrošnja zavisi od snage peći, a kreće se od 2 do 6 kg po satu.

Prema iskustvima ljudi, za kuću od 100 do 200 kvadrata potroši se od 6 do 8 tona peleta po zimi, dok stan oko 50 kvadrata lako ugrejete sa malo više od tone. Cene peleta variraju često, a dešavaju se i nestašice. Prosečno je pelet moguće kupiti od 160 do 220 evra po toni.

Mane ipak postoje

Nedostatak ovog sistema jeste složen mezanizam unutar same peći, postoji dosta pokretnih delova, ventilatori, senzori i elektronske komponente. Potreban je redovan servis, a i sami delovi usled korišćenja moraju da se menjaju. Uz to, kotao ne može da radi bez struje. Pojedini korisnici se žale i na buku od ventilatora.

Inicijalni troškovi su ipak veliki, pogotovo ako nemate radijatore i cevi razvučene po kući. Kotao srednje snage iznosi oko 1.500 evra.

Mana je takođe i osrednji kvalitete peleta, nije lako pronaći proizvođača koji nudi dobar odnos cene i kvaliteta. Loš pelet utiče na dugotrajnost delova u peći.

Tradicija upakovana u kotao

Uprkos ovim manama, ušteda je i do 30% u odnosu na kotlove koji rade na gas, ugalj ili drva. Međutim, isplativost ovih energenta jeste u objektima gde je lošija izolacija i kada je u pitanju velika potrošnja.

Ipak, problem sa čvrstim gorivom jeste skladištenje. Ugalj pravi prašinu i ne sme biti na vlažnom. Drvo prvo morate iseći, iscepati i poređati, to zahteva vaš rad i vreme ili još novca ako plaćate radnike za to.

Povrh svega, i o ovakvim sistemima treba voditi računa i redovno ih održavati, što se dodaje na listu troškova.

Ni ugalj ni drvo nisu toliko jeftini

U odnosu na prošlogodišnje cene, potrošači će morati da za tonu i kubni metar drva plate od hiljdu do dve više nego prošle godine. Tona uglja „Kolubara” je najjeftinija i iznosi 8.500 dinara, dobro poznati ugalj „Sušeni Vreoci” je oko 13.500, ugalj „Soko” je oko 15.500, dok za ruski ugalj morate izdvojiti čak 24.000 dinara.

Prva klasa tvrdog ogrevnog drveta, poput hrasta, graba, cera i bukve je oko 7.000 dinara. Jasen i bagrem su nešto jeftiniji – oko 5.000 dinara. Uštedu možete napraviti ukoliko ogrevno drvo kupujete u šumi od „Srbijašume” ili „Vojvodinašume”, sečenica je ubedljivo najjeftinija i možete je dobiti za oko 3.000 po kubnom metru. Inače, prostorni metar, koga u ovom slučaju zovu i „šumski” nešto je veći nego kod preprodavaca.

Da li je gas isplativ

Ukoliko imate mogućnosti za priključenje na gasnu mrežu, kombinovani sistem za centralno grejanje gas/struja može biti dosta isplativ.

Najveći izdatak je samo priključenje na gasnu mrežu. Ova mogućnost nije dostupna u svim delovima Srbije, a najrazgranatija je mreža u Vojvodini i delovima centralne Srbije. Cena gasa zavisi od kretanja na svetskom tržištu, plus uvoz i skladištenje u Srbiji – sve ovo čini cenu ovog energenta prilično nestabilnom.

Struja, tačnije grejna tela koja rade na električnu energiju, pogodna su za manje stanove i gde je izolaciju zaista dobra. Termoakmulacione peći su El Dorado grejnih tela u Srbiji. Ipak, morate ih puniti kada je struja jeftinija. Računi u ovakvim slučajevima lagano se kreću od 6 do 10 hiljada dinara.

Nemanja Kranjc

Ostavite komentar

Unesite komentar
Unesite ime