Korona – simptomi, prenošenje, ponašanje, zaštita

0
0

Otkako se na globalnom nivou priča o koronavirusu, panika se uvlači u sve građane sveta, posebno one u čijim se zemljama COVID-19 pojavio, a još više tamo gde je odneo i živote. U toj panici šire se lažne informacije koje doprinose panici. Da u tom strahu ne biste guglali i nailazili na gomilu neproverenih informacija, linkTV vam prenosi proverene i tačne informacije koje je infektolog dr Siniša Sević podelio sa gledaocima „RTS ordinacije”. 

Dovodeći u emisiju goste kojima se može verovati, pre svega lekare, emisija „RTS ordinacija” autorke Marije Popović godinama unazad važi za pouzdanog saveznika u čuvanju zdravlja. Zbog toga se i pozivamo na njihove izvore i autoritet. 

Dr Siniša Sević iz Kliničkog centra Vojvodine sa Klinike za infektivne bolesti odmah je rekao da koronavirusi već dugo sa nama dele ovu planetu, te su decenijama prisutni, pa se osvrnuo na četiri postojeća tipa koronavirusa.

„To su uglavnom bolesti kratkog toka, dobre prognoze i zbog toga dosad pažnja javnosti nije ni bila usmerena na ove viruse. Zadnji put smo se u Srbiji bavili koronavirusima 2003, kada je krenula epidemija SARS-a. To je virus koji je takođe iz grupe koronavirusa – virus koji je manje kontagiozan, što znači manje zarazan, ali više smrtan u odnosu na novi COVID-19, koji mi imamo sad”, rekao je dr Sević u „RTS ordinaciji”

On napominje da je SARS bio mnogo opasniji od COVID-19 u smislu da je mogla biti mnogo veća smrtnost da tadašnji virus nije zaustavljen na vreme. 

Simptomi kao kod sezonskog gripa

Prvi simptomi zaraze koronavirusom jesu visoka temperatura, slabost, malaksalost, zapušen nos, ali i curenje iz nosa, kašalj, kijavica i suzne oči, sve ono što se očekuje kada neko ima grip. Koronavirus je, pre svega, vezan za respiratorne puteve i tu se najpre manifestuje, te se pojavljuje kašalj. U najtežim formama COVID-19 može izazvati i sistemski zapaljenjski odgovor i tada je potrebno bolničko lečenje, navodi dr Sević. 

U jedinom istraživanju o novom koronavirusu, koje je rađeno na čuvenom japanskom kruzeru na kome je bilo obolelih, testirani su oni koji nisu imali nikakve simptome i pokazano je da je čak 14% ljudi bez ikakvih simptoma ipak imalo novi koronavirus. 

Naime, pacijenata sa najtežom kliničkom slikom ima najmanje, svega 5%, dok oko 80% ima vrlo laku kliničku sliku, poput neke lakše prehlade. Onih sa težom kliničkom slikom je 15% i oni zahtevaju bolničko lečenje, a podseća da je takva slika inače slična i kod sezonskog gripa. Još malo statistike kaže da je smrtnost usled oboljevanja od koronavirusa u Evropi na nivou ili malo ispod nivoa sezonskog gripa, dok je u Kini smrtnost nešto iznad nivoa sezonskog gripa, malo više od 3%. Dakle, zasad je ukupna smrtnost onih koji su oboleli oko 2,3%. 

Poredeći ovogodišnji koronavirus sa ostalim tipovima koronavirusa koji već postoje kod nas, dr Sević ističe da je ovo potpuno nov virus, te da ga naš imunitet dosad nije sretao. Trenutna važeća pretpostavka je da je i ovaj virus životinjskog porekla, pa ga je zato dr Sević uporedio sa svinjskim gripom i izjavio da se simptomi ova dva virusa ne razlikuju mnogo i da obe bolesti podjednako liče na običan grip, te simptomi nisu specifični. 

Širenje virusa i njegovo sprečavanje

Ne zna se koliko ljudi dođe u kontakt sa virusom jer u mnogim situacijama neko dođe u kontakt sa virusom, čak ga ima u svom telu, ali ne pokazuje znake bolesti. Usled dezinformacija o zaštiti od koronavirusa, dr Sević je demistifikovao i ovaj ugao priče.

„Prva linija odbrane, generalno protiv svih infekcija, jeste da jačamo sopstveni imunitet”, ali naglašava i važnost održavanja higijene ruku jer se ovaj virus prenosi i kontaktom, vazduhom. Zato naglašava da je temeljno i što češće pranje ruku ključno. Savetuje da je bitno ne samo razmazati sapun ili gel za pranje ruku, već da se on dobro utrlja. Takođe, preporučuje da taj gel bude na bazi alkohola i da ga koristimo nakon rukovanja, na primer, ali svakako pre nego dodirnemo sopstveno lice, oči, nos, usta.

Osim toga, bitno je i ponašanje prilikom kijanja i kašljanja, odnosno da se ne kija u ruku, već isključivo u prevoj lakta ili, još bolje, u papirnu maramicu, koja se odmah potom baca. To su, inače, preporuke i za ponašanje prilikom sezonskog gripa, međutim, možda nije loše podsetiti se osnovnih pravila ponašanja, gotovo bontona kada je u pitanju grip. 

Jedna od preporuka Svetske zdravstvene organizacije jeste rastojanje od jednog metra između vas i vašeg sagovornika, ako je udaljenost pravolinijska. Pristojna i bezbedna udaljenost ukoliko smo nakoso u odnosu na sagovornika može biti čak i manja, preporuka je SZO, koju je istakao dr Sević. 

Kao i kod sezonskog gripa, i kod koronavirusa je ojačavanje sopstvenog imuniteta veoma značajno jer jak imunitet zaustavlja prodor virusa u respiratorni sistem. Na pitanje kako u novonastaloj situaciji treba da se ponašaju hronični bolesnici, doktor kaže da mogu živeti manje-više normalno, radeći na nekim nespecifičnim merama kao što su pravilna ishrana, unošenje više minerala, vitamina, antioksidanasa, dovoljno sna i, naravno, na onim nespecifičnim merama zaštite koje podrazumevaju da se u jeku epidemije ne voze gradskim javnim prevozom, da izbegavaju velike skupove i da na taj način učine maksimum kako bi se zaštitili od potencijalne virusne infekcije.

Pomažu li zaštitne maske?

Velika se polemika u javnosti vodi da li zaštitne maske zaista štite od virusa ili ne, pa tako možemo čuti da one treba da se menjaju na svaka 2 ili 3 sata, da budu određenog proizvođača ili kvaliteta, da ne smeju da ovlaže, a od svega toga dr Sević navodi da je preporučen nivo zaštite za koronavirus i influencu FFP2 nivo zaštite. To znači da to na svakoj masci treba da piše i, kada vidite tu oznaku, to će biti maska koja je adekvatna i u ovom slučaju. On kaže da lekari na klinikama nose maske, ali da SZO kaže da maske treba da nose oboleli i osobe koje se brinu o njima, odnosno one osobe koje ih leče, koje su u neposrednom kontaktu – bilo da su u pitanju radnici ili članovi porodice.

Podseća da preporuka SZO nije da ljudi koji nisu oboleli ili koji ne rade na lečenju ili zbrinjavanju obolelih nose maske, ali ukoliko imamo nekog ko je hronični bolesnik i ko zna da njegov imunitet nije dovoljno dobar, onda je svakako mudro da u autobusu GSP-a ima masku, navodi sagovornik „RTS ordinacije”.

Korona po uzrastu

Iako svi bruje o tome da su stariji od 65 godina najugroženija kategorija stanovništva, dr Sević je izneo nešto drugačiju statistiku i rekao da je najveći broj obolelih u celoj epidemiji u uzrastu od 30 do 79 godina. Kod onih do 29 godina učestalost bolesti je 10%. Detaljnije to zvuči ovako: 

  • Do 9 godina je učestalost bolesti dosad obolelih na planeti 1%;
  • Učestalost bolesti je kod pacijenata od 10 do 19 godina 1%;
  • Od 20 do 29 godina učestalost bolesti je oko 8%. 

Ipak, dr Sević je naglasio da su pacijenti koji su umirali bili oni koji su imali neke bolesti od ranije: hronične, dugotrajne, koje su dodatno slabile njihove imunite. Pre svega, misli se na kardiovaskularne bolesti, plućne, bolesti respiratornog sitema, šećerne, kao i onkološke bolesti, ali i hematološke, pa tu spada i arterijska hipertenzija. Ove grupe pacijenata bi mogle da očekuju težu kliničku sliku ukoliko obole od koronavirusa. 

Koronavirus nije smrtna presuda!

„Koronavirus nije isto što i smrtna presuda. Ova virusna infekcija će u vrlo malom procentu dovesti do teške kliničke slike. Nikada ne možemo znati ko će biti taj koji ima tešku kliničku sliku, ali možemo da očekujemo teži tok bolesti kod onih koji imaju bolesti kardiovaskularnog sistema, respiratornog sistema, šećernu bolest i onkološke bolesti”, navodi dr Sević. „Sve ovo znači da neće svi hronični bolesnici završiti sa teškim oblicima i komplikacijama, zaključuje autorka emisije, Marija Popović.

Međutim, oni koji ga zarade imaju mogućnost i da ga prevaziđu. Doktor navodi da oni koji nemaju komplikacije mogu da se leče i kod kuće, i da se ponašaju kao i za svaki drugi gripozni sindrom, bez nekih posebnih lekova, jer specijalnog leka za koronaviruse i nema. 

„Takvi bolesnici će biti pod stalnim nadzorom epidemiološke službe i infektološke službe, a onih dvadesetak posto koji će zahtevati bolničko lečenje biće primljeni na klinike za infektivne bolesti, na odeljenje za izolaciju u okviru ovih klinika, gde će im biti pružena potpuna medicinska pomoć i podrška. Nekih 14% ili 15% pacijenata će zahtevati samo rehidraciju, simptomatsku terapiju, infuziju, i tako će se oporaviti. Pet posto bolesnika će razviti tešku formu bolesti koja će zahtevati lečenje u jedinicama intenzivne terapije na klinici”, utešno će infektolog Sević. 

On još kaže da će nekada za lečenje biti dovoljni maska i kiseonik, u nekim slučajevima će biti potrebna mehanička ventilacija pluća, odnosno biće neophodni respiratori.

Za kraj, ostalo je da se nadamo skorom toplijem vremenu, jer je ustanovljeno da je ovaj virus termolabilan, što znači da mu smetaju visoke temperature, pa bi trebalo da sa porastom temperature i epidemija prestane. Do konačne pobede nad COVIDOM-19, pišite nam kako se vi štitite od virusa i koje vam mere deluju najsmislenije. Mi, baš kao i „RTS ordinacija”, nastavljamo da pratimo aktuelno stanje u vezi sa koronavirusom i da vas izveštavamo o najvažnijim informacijama. 

Ovo izdanje „RTS ordinacije” snimljeno je u prvoj nedelji marta 2020. godine.

 

  

 

                .                                                

 

 

Ostavite komentar

Unesite komentar
Unesite ime