Pitanje da li alkohol ubija koronavirus postalo je jedna od akutnih tema svetskih medija. Svi se slažu da je pranje ruku medicinskim alkoholom korisno, međutim, spekulacije o njegovom konzumiranju izazvale su brojne posledice na globalnom nivou. Iz tog razloga napise o alkoholu i alkoholizmu tokom izolacije analiziramo sa predsednicom Sekcije za bolesti zavisnosti i načelnicom službe bolničkog lečenja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, neuropsihijatrom mr sc. dr Snežanom Alčaz.
„Alkohol, i to onaj 70-procentni, dobro je sredstvo za dezinfekciju i sigurno da smanjuje količinu virusa na rukama i površinama. Međutim, pijenje alkohola ne ubija virus COVID-19, kao ni druge viruse”, objašnjava naša sagovornica na samom početku.
Na temu alkoholisanja u vreme globalne izolacije danima čitamo brojne napise – od ličnih porodičnih drama, preko masovnog umiranja zbog preteranog konzumiranja, pa sve do pretpostavki da je unos alkohola i psihoaktivnih supstanci značajno povećan iza zatvorenih vrata. Zvaničnih potvrda o tome nema, a dr Alčaz kaže da u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, popularnijoj kao Drajzerova, zasad nije zabeležen povećan broj intervencija u smislu zbrinjavanja zbog trovanja alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama.
Ipak, kaže da ovo nije završena priča, te da predstoji još teških dana i nedelja pandemije i socijalne izolacije, pa ćemo tek kada se sve završi imati pravu sliku koliko je i kako ova krizna situacija delovala na mentalno zdravlje.
Stresna situacija kao povod za „anesteziranje”
Doktorka Alčaz objašnjava da stresne situacije, kao što je pandemija, kod nekih ljudi dovode do potrebe da negiraju, ignorišu ili potiskuju svoj doživljaj opasnosti i dodaje da je strah normalno osećanje kada smo ugroženi, te da ima onih koji ne žele ni da misle o tome, pa pokušavaju da pobegnu od svojih emocija tako što će se „anestezirati” alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama.
Stres izazvan pandemijom naročito je rizičan za jednu kategoriju ljudi koju dosad niko nije spominjao:
„Produženi stres kome smo izloženi naročito je opasan za osobe koje su lečeni zavisnici sa nedovoljno razvijenim mehanizmima za nošenje sa stresom”, kaže dr Alčaz. U takvim situacijama brojni i česti izgovori za pijenje alkohola su:
- Ako treba da se desi nešto loše, daj bar da to dočekam nesvestan.
- Ovo ne mogu trezan/trezna da preguram.
- Popiću samo danas jednu čašicu, ne mogu nikako drugačije da se smirim.
- Piću samo dok traje vanredno stanje, pa ću prestati.
Dr Alčaz navodi da su ovakve i druge disfunkcionalne misli znak psihičke krize i mogućeg propijanja ili ponovnog uzimanja drugih psihoaktivnih supstanci i savetuje kako da oni pacijenti koji su duže u lečenju upotrebe strategiju za sprečavanje recidiva koju su naučili od terapeuta tokom tretmana.
I tokom vanrednog stanja „Drajzerova” ostaje u kontaktu sa svojim korisnicima, ali u izmenjenom režimu: „Zbog vanrednog stanja i potebe za socijalnom distancom kao merom prevencije transmisije virusa COVID-19, mi smo morali privremeno da obustavimo neke programe lečenja, ali pacijenti mogu da nam se jave telefonom, preko veb-stranice bolnice, Fejsbuk stranice ili preko neke od Viber grupa”, navodi dr Alčaz.
Koliko je kome alkohola dozvoljeno u uslovima nekretanja?
Informacija ko zaista koliko pije u svom domu iza zatvorenih vrata potpuno je neproverljiva i na ovaj način se stvara mogućnost za veliku opasnost, a to je besomučno pijenje jer vas niko ne vidi. Ipak, radi sopstvene bezbednosti, važno je poštovati bar neke osnovne preporuke. Zato smo pitali doktorku koliko je alkohola dnevno dozvoljeno piti u uslovima nekretanja.
„Niskorizično pijenje, odnosno pijenje koje ne nosi rizik po zdravlje, za žene podrazumeva najviše jedno standardno piće dnevno, a za muškarce najviše dva pića dnevno, sa dva dana u nedelji bez alkoholnih pića. Za starije od 65 godina, bez obzira na pol, bezbedna je ista količina kao za žene. Za mlađe od 18 godina svako konzumiranje alkohola spada u rizično pijenje pošto je organizam mladih mnogo osetljiviji na dejstvo alkohola. Mislim da je dovoljno pridržavati se ovih pravila u situaciji vanrednog stanja kako ne bi došlo do nekih zdravstvenih problema koje može izazvati upotreba alkohola”, savetuje dr Alčaz.
Kako da znate da ste previše popili?
Pod pretpostavkom da se neće svi pridržavati ovih jednostavnih i korisnih pravila, pitali smo doktorku kako da prepoznamo da smo preterali.
„Prvi znaci intoksikacije alkoholom javljaju se već kod koncentracije alkohola u krvi od 0,5 promila. Javlja se slabija kontrola ponašanja, euforija, otežano izvođenje komplikovanih pokreta i radnji usled lošije koordinacije. Slabi oštrina vida i dolazi do sniženja praga sluha. Bilo bi dobro da se tada prestane sa pićem”, objašnjava doktorka.
Ipak, ako se previše popije i nastane akutno trovanje alkoholom, važno je znati kako ukazati pomoć.
„Ako je neko popio više, a pri svesti je, trebalo bi da popije veću količinu vode, pošto alkohol dovodi do dehidratacije, tj. gubitka vode iz organizma. Pored vode, trebalo bi da uzme vitamine C i B grupe. Ako je osoba pospana, ali se lako budi, dobro bi bilo da neko ostane uz nju i da vodi računa da u toku sna ne dođe do povraćanja. Takve situacije mogu da budu fatalne jer može doći do udisanja sadržaja iz želuca, pa i do smrtonosnog ishoda. U svakom slučaju, ako se radi o težem pijanstvu, najbolje je potražiti pomoć stručnjaka”, savet je doktorke Alčaz.
Zašto je pijenje alkohola protiv virusa COVID 19 izuzetno štetno?
Iako se često čuju komentari da alkohol podiže imunitet, doktorka navodi da dugotrajno korišćenje alkohola definitivno dovodi do negativnih posledica po imunitet, čak i povećava sklonost ka infekcijama i otežava oporavak od infekcije ako se ona dogodi.
„Alkohol deluje na imunosistem na kompleksan način. Prvi kontakt sa alkoholom odigrava se u gastrointestinalnom traktu, odnosno u jednjaku, želucu i crevima. Alkohol oštećuje integritet sluzokože ovih organa i time omogućava lakši ulazak mikroorganizama u krvotok. Takođe uništava takozvane zdrave bakterije koje učestvuju u odbrani tela od infekcija, slabeći crevni imunosistem. Alkohol oštećuje i epitel gornjih disajnih puteva, negativno deluje na imunoćelije u plućima (alveolarne makrofage i neutrofilna bela krvna zrnca) i slabi zaštitnu funkciju epitelnih ćelija u donjim disajnim putevima. Osobe koje piju su zato značajno sklonije pneumonijama, a to je najozbiljnija komplikacija infekcije virusom COVID-19. Pad imuniteta se vidi i nekoliko dana nakon ekscesivnog pijenja (opijanja) kod osoba koje nisu zavisne od alkohola. Ima i studija koje govore o tome da upotreba malih količina alkoholnih pića koja sarže polifenole (vino i pivo) može da deluje pozitivno na imunitet, ali nema dovoljno dokaza da je korisnija po naš imunitet nego apstinencija od alkohola uz unošenje polifenola na drugi način, putem hrane ili suplemenata”, zaključuje naša sagovornica.
Ivana Živkov