Svеtski dаn živоtnе srеdinе, koji ove godine kao temu ima zagađenje vazduha, stanovnici svih većih gradova širom Balkana dočekuju sa zabrinjavajuće visokim stepenom zagađenja vazduha, koje dovodi do smanjenja životnog veka na ovim prostorima.
Ti podaci su navedeni u najnovijem izveštaju UN, uz upozorenje da je region i dalje dosta zavisan od uglja za stvaranje električne energije, da se broj automobila u gradovima povećao i da na ulicama i dalje ima mnogo vozila koja ne odgovaraju sadašnjim evropskim standardima.
Zar da ne dišemo ?
Sudeći po izveštaju UN, koji je rađen u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji, stanovništvo je izloženo i do pet puta višim koncentracijama vazdušnog zagađenja od normi određenih na nacionalnom nivou i u EU.
Možemo li mi kao građani sami preduzeti neke mere da bismo se zaštitili, nedavno je u emisiji „Pažnja pažnja” Dragan Ilić pitao doktora Andreja Stojića sa Instituta za fiziku. Dr Stojić je pokrenuo projekat „Mapiranje zagađenja u Beogradu” sa ciljem da stanovništvo bude bolje informisano, a nadležnima bi pomoglo da znaju gde je i kako neophodno da reaguju.
Pojedinačno možemo uticati na smanjenje zagađenja tako što ćemo odlučiti da manje koristimo automobile, više hodamo ili vozimo bicikl. Benefiti biciklizma nisu samo u tome što će neko uštedeti na gorivu i parking-karti već i u tome što će se manje zagađivati vazduh, a fizička aktivnost je korisna i za zdravlje, mada ovo poslednje zavisi i od toga kakav vazduh udišemo dok se vozimo.