Mnogo se govori o menopauzi, njenim simptomima, starosnoj granici u kojoj se može pojaviti, kao i o onome što fizički i psihički predstavlja za žene. Evo šta treba da znate pre nego što vam menopauza zakuca na vrata.
Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu. Ona predstavlja prelazni period između premenopauze – perioda kada žena može da rađa – i postmenopauze – perioda kada žena gubi sposobnost da rađa. U periodu oko menopauze organizam se navikava na niz različitih i prirodnih pojava.
Većina žena počinje da primećuje promene u svojim menstrualnim ciklusima pri kraju četrdeste godine. U proseku, menstruacija u potpunosti nestaje oko 51. godine.
Međutim, menopauza se može javiti i pre 40. godine, što je poznato kao rana ili preuranjena menopauza.
Faktori koji utiču na vreme menopauze
- Genetika – Ako su vaša sestra, baka ili majka imale prevremenu menopauzu, postoji veći rizik da ćete se i vi suočiti sa menopauzom pre vremena.
- Operacija jajnika – Što je više operacija ili intervencija bilo na jajniku, kojima se zdravo tkivo traumatizovalo i oštetilo, ranije ćete ući u menopauzu.
- Pušenje – Cigarete takođe mogu uzrokovati preranu menopauzu. Ukoliko niste pušač, najverovatnije ćete u menopauzu ući kasnije i obrnuto.
- Hemoterapija – Većina oblika hemoterapije je toksična po jajnike. U toku hemoterapije mnoge žene izgube menstruaciju, ali se ona ponekad vrati. Ukoliko se ciklusi vrate, ove žene u menopauzu obično ulaze nekoliko godina ranije nego što bi inače to bio slučaj.
- Autoimune bolesti – Ove bolesti se javljaju kada imunosistem tela napada vaš reproduktivni sistem, koji utiče na jajnike i proizvodnju ženskih hormona. Lupus i reumatoidni artritis primeri su ove vrste bolesti.
Najčešći simptomi menopauze
Jedan od nepogrešivih simptoma jeste sve ređi menstrualni ciklus. S vremenom menstruacija potpuno prestaje, pa ukoliko nemate ciklus 12 meseci, znači da ste ušle u period menopauze.
Vazomotorni simptomi se najčešće javljaju kao prepoznatljiva karakteristika menopauze. Ovde se ubrajaju znojenje lica, vrata i tela, kao i neprijatno crvenilo u predelu lica.
Vaginalni simptomi menopauze manifestuju se kao nedostatak vlažnosti i elastičnosti u predelu vagine, što može da izazove peckanje, iritaciju i bolove. U tom slučaju može doći do neprijatnog i bolnog seksualnog odnosa. Menopauza ne znači prestanak seksualnih aktivnosti, ali usled svih problema sa kojima se trenutno suočavate, želja za seksom može biti smanjena.
Osim ovih simptoma, može se javiti poremećaj sna, kao i psihički poremećaji. Kako se u toku menopauze ne stvara estrogen u telu, javljuju se posledice nedostatka ovog hormona. Nedostatak hormona utiče na urogenitalni sistem, starenje kože, promene u distribuciji malja na telu – povećava se kosmatost u predelu lica, a smanjuje na glavi i pazušnim jamama. Takođe se povećava procenat kardiovaskularnih bolesti i javlja se osteoporoza.
Rešite dileme u vezi sa lekovima
Postoje različiti lekovi koji vam mogu pomoći u periodu menopauze. Ali pored svoje dobre strane oni mogu imati i štetna dejstva. Lekovi koji smanjuju nivo masti u krvi, kao i antidepresivi, mogu izazvati šećernu bolest.
Kao zamenu za hormone, ženama su se prepisivali estrogeno-progesteronski preparati. Nova istraživanja pokazala su da uzimanje ove terapije utiče na povećanje rizika od karcinoma dojke. Iz tog razloga ova terapija se propisuje tek nakon pojedinačnog pregleda, kada se ustanovi koliki je stepen rizika.
Najbolja rešenja tokom menopauze
Savet koji ste više puta čule jeste da vežbate. Vežbanjem održavate kondiciju, smanjujete rizik od srčanih bolesti, usporavate proces starenja, a svakako ćete popraviti i raspoloženje.
Kako biste ojačale mišiće vagine i bešike, možete da radite Kegelove vežbe. Zdrava ishrana takođe nije naodmet. Pobrinite se da unosite hranu bogatu vitaminima, mineralima i kalcijumom. Preporučuje se da smanjite prerađenu hranu, suhomesnato, slatkiše i grickalice.