U našem školskom sistemu navikli smo da osnovce od prvog do četvrtog razreda vodi jedan učitelj ili učiteljica. Međutim, da li ste znali da razlog tome nije pedagoške ni metodičke prirode, već leži u našoj prošlosti?
Naime, poput vojnika, nekada su učitelji službovali u različitim oblastima. Zbog toga je bilo prirodno da jedan učitelj vodi računa o učenicima u periodu od njihovog polaska u školu pa do završetka četvrtog razreda. Zaista, u staro vreme učitelji su bili vojnici znanja i obrazovanja koji su podizali čitave sredine.
Međutim, vremena su se promenila. Danas većina škola, posebno u razvijenijim sredinama, ima više učitelja. Osim toga, način usvajanja znanja, dinamika rada i školovanja otišli su daleko napred. Samim tim i uloga i mesto učitelja su se značajno transformisali. Oni sada moraju da pomognu učenicima da stiču, sistematizuju i kritički selektuju znanja. Drugim rečima, da ih osposobe za celoživotno, samostalno učenje.
Međutim, pitanje koje se postavlja jeste koliko tradicionalni sistem školovanja sa jednim učiteljem tokom četiri godine može tome zaista da doprinese. Odnosno, da li je obrazovni sistem kadar da uhvati korak sa izazovnom, dinamičnom i stalno promenljivom stvarnošću?
Zbog toga bi trebalo da postavimo pitanje: da li je jedan učitelj dovoljan?
Kakva je situacija u svetu?
Iako smo u našoj zemlji i regionu navikli da jedan učitelj vodi računa o jednoj generaciji u širokom rasponu od prvog do četvrtog razreda, iznenadićemo se kada shvatimo da je u svetu situacija zapravo sasvim drugačija.
Prema AASA (American Association of School Administrators), od pedesetih/šezdesetih godina 20. veka škole počinju da imaju posebnog učitelja za svaku godinu. Tako je danas u nekim od najrazvijenijih obrazovnih sistema svaki učitelj specijalizovan za određeni uzrast, pa imamo učitelje prvog razreda, drugog razreda i tako dalje. U takvim školama učenici tokom prve četiri godine obično promene najmanje četiri učitelja.
To omogućava svakom učitelju da se specijalizuje za konkretan uzrast, odnosno da svoje snage, znanja i kompetencije usmeri na to kako bi najbolje odgovorio na potrebe i mogućnosti učenika određenog razreda. Nema sumnje da na ovaj način deca dobijaju personalizovan pristup, odnosno osobu koja je posebno obučena za rad baš sa njima.
Pristup sa više učitelja pokazao se kao bolji
Pored toga što se učitelj u potpunosti specijalizuje za određen uzrast, promena učitelja svake godine donosi brojne prednosti učenicima.
- Učenici imaju priliku da uče od različitih ljudi koji predaju na poseban način. Tako su izloženi višestrukim intelektualnim stimulansima, a učenje nikada ne zapada u rutinu, već predstavlja izazov i podsticaj.
- Pre svega, na ovaj način osnovci se lakše pripremaju za tranziciju koja ih očekuje prilikom polaska u peti razred, gde će im svaki predmet predavati poseban nastavnik.
- Različiti učitelji tokom prve četiri godine školovanja omogućavaju učenicima da vrlo rano spoznaju da je promena normalna stvar i suštinski deo života, pa tako postaju sposobniji da se prilagode različitim situacijama koje dinamični 21. vek nosi sa sobom.
- Takođe, promenivši najmanje četiri učitelja, oni su postali otvoreni za različite načine rada, raznovrsne vidove komunikacije i razvili vezu sa više učitelja.
- Takođe, ukoliko iz nekog razloga detetu ne odgovara učitelj, ono ne mora da bude vezano za njega čak četiri godine, već na početku sledećeg razreda dobija novog, čiji će mu metodi rada i pristup možda više odgovarati.
U ovakvim školama osnovci učitelje posmatraju kao mentore koji ih podstiču, usmeravaju, ali i ostavljaju im slobodu u obrazovanju i odrastanju. Zbog toga takvi osnovci brže stiču samostalnost i sposobnost prilagođavanja promenama od njihovih vršnjaka koji se vežu za jednog učitelja tokom četiri godine.
Najbolje škole imaju različite učitelje za posebne grupe predmeta
Koliko se ovakav način rada sa najmlađim osnovcima pokazao kao dobar svedoči činjenica da mnoge škole idu i korak dalje. Naime, u njima učenici od prvog do četvrtog razreda imaju tokom jedne godine više učitelja. Ovo je sličan način rada onom koji se primenjuje u starijim razredima, ali prilagođen specifičnim potrebama mlađih osnovaca.
Kako to izgleda i šta se time dobija?
Tradicionalan pristup podrazumeva da jedan isti učitelj predaje najrazličitije predmete – od matematike, prirode i društva, pa sve do maternjeg jezika, likovnog i muzičkog. Ovaj način rada zahteva od učitelja istovremeno poznavanje raznih oblasti i gajenje afiniteta prema njima, što se u praksi pokazuje kao teško izvodljivo.
Za razliku od takvog zastarelog pristupa, u najnaprednijim školama u prva četiri razreda jedan učitelj je zadužen za prirodne predmete, a drugi za umetnost, jezik i društvene nauke.
Na ovaj način svaki učitelj može da se koncentriše na jednu oblast koju sjajno poznaje i voli pa može da na najbolji način prenese znanje učenicima. Tako je vreme u učionici kvalitetnije i sadržajnije. Naime, učitelj je u potpunosti fokusiran na oblast koju predaje, ima puno vremena za unapređivanje svog načina rada i ne mora panično da pokušava da uklopi različite predmete kakvi su matematika, maternji jezik, likovno i muzičko. Jednostavno, svaki učitelj predaje osnovcima oblast u kojoj je najstručniji, zbog čega se postižu i najbolji rezultati.
Tim učitelja bolji je od jednog učitelja
Umesto da budu stručnjaci opšte prakse koji od svega znaju pomalo, pokazalo se da je efikasnije i bolje ukoliko se učitelji specijalizuju za jedan uzrast ili određenu grupu predmeta. Ovakav način rada podrazumeva tesnu saradnju između učitelja, razmenu informacija i dogovaranje zajedničke strategije. Na taj način, umesto da vaše dete ima jednog učitelja, ono dobija skladan tim učitelja koji sarađuju i rade u njegovom najboljem interesu.
Zahvaljujući specijalističkom i timskom pristupu, učitelji vrlo brzo uočavaju specifične potrebe, talente i afinitete učenika u vezi sa jednim predmetom i uspevaju da im izađu u susret. Ovo je posebno korisno ukoliko učeniku određene stvari ne idu od ruke jer tada učitelj može da se na pravi način i u potpunosti posveti uklanjanju tih problema.
Prema Džudit Tak Lanijer, najveću inovaciju u obrazovnom sistemu, od koje se očekuju najbolji rezultati, predstavlja tim učitelja koji dele odgovornost za uspeh svojih učenika.
I učitelji i učenici su oduševljeni
Erika Markano, učiteljica u osnovnoj školi koja predaje matematiku i prirodne nauke, ističe da joj ovakav način rada veoma odgovara jer joj omogućava da se na najbolji način posveti jednom predmetu i da su zbog toga njeni časovi kvalitetniji i bolji, a kao posebno važno ističe dobru saradnju sa učiteljem jezika i umetnosti.
Klareta Simpson, učiteljica za jezik, umetnost i društvene nauke, ističe da zahvaljujući ovakvom načinu rada može da se posveti manjem broju predmeta i tako bolje odgovori na učeničke potrebe:
„Ovo je zaista sjajan pristup i ne bih se više nikad vratila na stari način. Kada sam predavala sve predmete, jednostavno je bilo premalo vremena i na kraju dana imala sam utisak da nisam pružila dovoljno svojim učenicima. Sada je situacija sasvim drugačija.”
I učitelji i učenici saglasni su u tome da im se ovakav sistem nastave više dopada. Učitelji još ističu da je zahvaljujući tome i ocenjivanje pravednije, da učenici razvijaju organizacione sposobnosti i da se na najbolji način pripremaju za budućnost.
Svi se slažu oko toga da, kada o detetu brine tim umesto pojedinca, onda su šanse za uspeh mnogo veće, a greške mnogo ređe.
Da li je vreme da i naše obrazovanje krene u korak sa svetom?
U Srbiji se još uvek primenjuje tradicionalan način obrazovanja, koji se nije mnogo menjao od 19. veka. Međutim, novo vreme donosi nove izazove, a za njihovo rešavanje potrebni su novi pristupi. Iako je poznato da se obrazovni sistemi najteže prilagođavaju promenama i da obično kaskaju za stvarnošću, vidimo da najbolje svetske škole odavno primenjuju najsavremenije metodičke pristupe.
Da li je vreme da i naše obrazovanje uhvati korak sa svetom?